Аутор: Софија Измајлова
Превод на србски језик: Веселинка Стојковић
Тихо и пусто
Софья Измайлова
http://stihi.ru/2022/05/03/7775
Тихо и пусто,
лишь праздный ветер
шуршит листвой в кустах.
Еще вчера там было лето,
а нынче
холодная роса
жемчужной акварелью
висит
на тоненьких ветвях
собачьей розы
и стелется туман
вдоль опустевших берегов
степной речушки.
Одиноко
дуб вековой,
как истый богатырь,
как древний страж,
из-под руки
взирает на закат,
на дальние холмы,
на запад.
Тихо...
в свои права вступает осень.
Софија Измајлова
Тихо и пусто
Тихо и пусто је.
Само прозукли ветар
шеврља лишћем у жбуњу.
Још јуче било је лето,
а сада
хладна роса
бисерним акварелом
виси
на танким гранама
дивље руже,
и магла се растеже
дуж опустелих обала
степске реке.
Осамљен
стари храст,
као прави јунак,
као древни чувар,
крајичком ока погледава
у залазак сунца,
на далека брда,
на запад.
Тихо…
по праву свом, наступа јесен.