МАГИЈА РЕЧИ
Поезија Абиђана Исмаиловог https://stihi.ru/avtor/mister586746
Благо народу који рађа добре људе, а међу њима и добре песнике.
Мој сусрет са поезијом Абиђана Исмаиловог био је на радост мојој души. Био је то сусрет са местом које ме обрадовало својом лепотом, и људима који су ме опчинили својим животом.
Долина Сусамир је у овом тренутку магично место за мене. Земља Киргизија. Да ми је само да сам птица, па да јој долетим, па да је облетим, и да слетим на њену највишу тачку – одакле пуца поглед на све стране. Да и тако запамтим Долину Сусамир. Абиђан Исмаилов је њен Орфеј, одсјај њене душе, гласник свога народа – Дунгана. Поезија Абиђана Исмаиловог записује се из највиших сфера људског постојања, у највише сфере се сигурно и уписује. То је музика која осваја, то је слика у којој се ужива, то је реч која узноси. То је љубав која се воли. Његова песма пева о природи, о роду, дому, о човеку – на једноставан и суптилан начин. Она памти време, записује ново време. Са његовом поезијом се радујемо сваком дану, сваком створу Божјем, свему што је около нас, што смо живи. Она у нама животни жар разгорева. Она нас учи лепоти, доброти, скромности, узвишености. Његова мисао је јасна, њеова реч је магична, његово певање је математички прецизно у сваком смислу, и поетски пуно, као што је васељена у својој укупности и својој појединачности.
Из Абиђанове поезије не може се издвојити посебна песма, све су посебне. Ја сам у првом сусрету са њом у марту ове, 2020. године, превела две песме са руског на мој језик, на србски језик, с радошћу и дубоким наклоном према песмама и песнику. То су „Долина Сусамир“ и „Глас изван хоризонта“. И благо песнику који влада и другим језицима сем родним.
Абиђан Исмаилов је мој други сусрет са Киргизијом. Први је био књижевно дело Џингиза Ајтматова које је величанствено. Киргизија као да има посебну наклоност и Неба и Сунца и Земље. Хвала и Џингизу Ајтматову и Абиђану Исмаиловом за магију приче и песме! За Киргизију!
3. јун 2020. године
Веселинка Стојковић
Србија, Врање
Долина Сусамир http://stihi.ru/2020/03/10/1062
Ми, људи планина,
река и долина,
Како их волимо, ох, како љубимо!
Слажемо о њима песме,
оне се рађају у колевкама,
оне се рађају на коњским седлима.
Сузе радости и туге
нежном руком ветар потире.
Ноћу звезде над главом висе,
луна-кугла сладоледа
може да се одгризе.
Лале су љубимице-ћерке пролећа,
до самог његовог превоја.
А тамо, иза превоја, као бели леопард,
ледена зима лежи.
Зора се слива у ведро,
и планински ваздух.
Згушњава се у тек помуженом млеку.
У устима телета од недељу дана
све сласти планинске ливаде.
Лепотица нуди кумис у дрвеној посуди,
Не подижући трепавице.
Штити ваше срце,
иначе би сунчано јутро избледело.
Певају птице, потоци,
поветарац се игра на пауковој мрежи.
Какво прекрасно јутро, лепота свуда уоколо,
Ох, како љубимо красоту
ових планина, река, планинских врхова,
Не певај грешно сада о њима!
Превод са руског на србски језик
Веселинка Стојковић
Глас изван хоризонта http://www.stihi.ru/2019/12/08/7362
Стубови, као титани,
Носећи укроћену муњу
На плећима,
Вуку из дубине хоризонта
Светлост,
Која се мери канделом.
Гуди…
Бруј срца, реке, ветра,
Глас слободе,
Гнева и љубави.
Улази у сваки дом,
Загрева, осветљава,
Успаванку пева.
Попут таквих,
Железна рамена
Мени су потребна,
Да допрем до тебе…
Превод са руског на србски језик
Веселинка Стојковић
–––––––––––––––
„Долина Сусамир“ и „Глас изван хоризонта“ у: Веселинка Стојковић, „Сунце у пламену / преводи са руског и других језика“, 2020.
https://stihi.ru/2020/03/12/1635
https://stihi.ru/2020/03/13/3093
Фотографија: Веселинка Стојковић