Срце срцу је песма Зорице Сентић
Ако волите шетњу поред воде, Зорица ће вас повести; ако волите сунце, Зорица је ту; ако сте заборавили да летите, опет је ту; ако сте у кухињи, на тераси, поред цвећа, стиже одмах. Њена поезија је љубав.
Ако слушате музику, сликате, везете хаљину и шешир спремате за излазак, ако волите свој завичај па му се песмом враћате, у све живо ако сте заљубљени, Зорица је с вама. Њена поезија је љубав.
Ако сте на путовању, идете у свет или стижете у домовину, или и не одлазите од куће, ту је, Зорица је увек ту. Њена поезија је љубав.
Ако сте се растужили, она вам пружа шаку здравља; ако сте посустали, устаћете брзо; и трчаћете. Њена поезија је љубав.
Ако сте заборавили осмех, на прегршт их има; ако вам око није засузило, засузиће; руке ће вам се сплести у загрљај. Њена поезија је љубав.
Ако волите, волећете више; ако зору дочекујете срећни, месец и сунце ће вам заједно светлети; ако, пак, за чежњу знате, а ко није с њом? на правом сте месту, Зорица је мелем. Њена поезија је љубав.
Ако сте сањар, Зорица има најлепше снове; и ваши су, видећете. Ако нешто нисте умели да кажете, или сте прећутали, а на срцу вам је, Зорица је рекла за вас. Њена поезија је љубав.
Ако сте заборавили како преко мостова, Зорица ће вас повести, само јој руку пружите; научиће вас и да их градите. Ако пожелите да се попнете на небо, уз само сунце и звезде и месец, чека вас; отуда је свет велики и леп. Њена поезија је љубав.
Љубав је поезија Зорице Сентић, бескрајни предели су њене песме; светлост и вечност. Вулкански, а нежно пева њена песма. Љубав је њена поезија.
Срце срцу је песма Зорице Сентић.
(2013)
http://www.proza.ru/2017/11/20/1786