Вероника Андер
Маслачак
Као у крзно земља обучена,
Топлином твојом дарована.
Неминовно си као лето
И пролетно као пролеће.
О, лакомислено семе,
Са свиленом хаљином,
Са отвореним кишобраном!
Време изабираш сушно
За путовање несигурно.
Маслачку, цвете златни,
Бог твој ветар је слуђен,
Са дахом дугим понесеним,
Уредбом света и века утврђен
Грозу собом да носи, односи.
Одуванчик
Вероника Андер
http://www.stihi.ru/2013/05/26/4688
Как шубкою земля одета,
Теплом твоим одарена.
Ты неминуем словно лето
И быстротечен как весна.
О, легкомысленное семя
С ажурным шёлковым зонтом!
Посуше выбирает время
И путешествует зато.
Бог для него, должно быть, ветер,
И вдаль с дыханьем уносясь
Он утверждается на свете,
Собою прикрывая грязь.
Фотографија: Веселинка Стојковић