Даргала литература ва фольклор дигантас

Айша Курбанова 2
Даргала литература ва  фольклор дигантас


Прозала журала произведениебачила
 

1. Проза – ил латинна дев саби. Prosa – назмула журала ах1енси ибси саби.

2. Эпосла (прозала) журала произведениеби сари: эпопея, роман, повесть, рассказ, сказка, басня, легенда.
 
3. ЭПОПЕЯ – художестволашал дебали халаси произведение саби, сунезирра историяла мяг1ничерти   анц1букьуни чедиахъуси. 
   
4. РОМАН – прозала журала произведение саби, сунезирра бархибси  сюжетла кумекличил ца яра чумал адамла лерилра г1ямрула кьисмат, бухъянбит1унси манзил чедиахъуси.   

5. ПОВЕСТЬ – прозала журала произведение саби, сабира романничиб бишт1аси, амма хабарличиб халаси. Повестьлизиб бархибси сюжет биэсра асубирар.

6. РАССКАЗ (хабар) – халаси ах1енси прозала журала произведение саби, сунезибра геройла г1ямрула ца сегъуна-биалра анц1букь чебиахъуси.  Хабарлизиб г1ямрулизиб кабикибси яра кабикес биэси ца яра к1ел мяг1ничерти анц1букь чедиахъу.  Илизиб чебаахъибти геройтира камли бирар, манзилра къант1ли бирар.
Масала. З. Зулпукьаровла «Бурямлизиб», Х1. Наврузовла   «Дила мукьара»,  Р. Бях1яммадовла «Киргъу», Гъ. Юсуповла    «Телевизор» бик1ути хабуртазир бек1 геройтала дек1ар-дек1арти къилликъуни гьаргдирули сари

7. Докуметальный РОМАН, ПОВЕСТЬ, хабар – гьарли-марли г1ямрулизир кадикибти, амма писательла пагьмули жагадарибти анц1букьуни чедиахъути произведениеби сари. Масала З. Зульпукьаровла «Дагъиста арслан» бик1уси повесть.

8. Эпосла (прозала) журала произведениебазиб сюжет бирар.

Сюжетличила. Произведениелизирти сари-ургар дархдасунти анц1букьунала гьаб-г1ергъидеш чедиахъуси, илизибти персонажунала (произведениелизибти адамтала) хасиятуни, илдала цаличил цала ихтилатуни, баркьудлуми, вяшат1ала гьаладирхьуси бетуцлис сюжет или бик1ар.

Произведениела гьарил анц1букь, гьарил бут1а х1яжатти сари тема гьаргбарес багьандан, произведениела идеялашалси бух1набуц (сюжет)  гьаргбарес багьандан.
 
Сюжетлизир дирар: 1) анц1букьунала бех1бихьуд (завязка); 2) анц1букьуни гьаладях1 дашни (развитие действий); 3) анц1букьуни ибкьдизни (кульминация – самый напряжённый момент); 4) анц1букьунала хьарахъуд (развязка).

9. Художественное произведениелизир писательли т1абиг1ятла жура-журала суратуни чедиахъу. Писательли т1абиг1ятла сурат бузахъу: 1) геройла х1ял-т1абиг1ят аргъахъес;  2) анц1букь кабиркуси мер-муса чедаахъес; 3) геройла рух1ласи дунъя гьаргбарес; 4) анц1букь кабиркуси манзил чебаахъес.

10. Образличила. Художественная литературализиб, искусстволизиб сегъуна-биалра анц1букь (произведениела бек1либиубти геройти, персонажуни) гьарли-марли х1улбала гьалаб лебсиван чебаахънилис образ или бик1ар. 
Художественная литературализиб гьарил образ халати устадешличил сипатбарили чебаахъили образ бирар.
   
11. Гьарилра лирературала произведениела тема ва бек1 мяг1на  лерти сари.

Хабар, повесть яра царх1ил произведение белк1ес гьалав писатель пикриулхъули вирар, сунени произведениелизир чедаахъес дигути, сунени г1ямрулизир чедаибти яра чех1еруди бузахъули х1исаблизи касибти  анц1букьуначила.   

Писательли сунела произведениелизиб селичила бурулил, сегъуна масъала гьала т1ашбалтулил – илис тема бик1ар.

Писательли произведениелизир чедиахъути анц1букьуначила сунела пикруми ва секьяйда дурулил, уч1аннизи бурес дигуси ва буруси сек1ал сен-сен гьалабирхьулил – ил произведениела бек1 мяг1на яра идея или бик1ар.

Произведениела тема бек1 мяг1наличил (идеяличил) бархбасунси саби.
 
Масала. З. Зулпукьаровла «Бурямлизиб» бик1уси хабарлизиб  хала дудешли Аминатличи дурзам хъарбариб.  Урехиагарси рурси Аминатли бурямлизибад дурзам берцахъиб.  Илала хала дудешра урехиагарси, бук1уннна саниг1ят халати дигиличил бузахъуси адам Аминатличила мурталра пикриик1ули сай. Хабарлизир лер хури, маза, бишт1аси мукьара, адамтала бузери.

12. ЭПОС – грецияла дев саби. Или ибси хабар бурни "повествование" ибси саби.   Хабар бурнила жураличил ак1ахъубти произведениебазиб сюжет бируси саби. Эпос – чила-биалра гъабзадешличила яра селичила-биалра гьаб-г1ергъили хабар буруси жура саби.      «Нарт Муртазаг1яли» бик1уси произведениера сюжет бух1набуцили каргьурли саби.

13 Литературала произведениеличила ва илала авторличила  багьудлуми. 
 
Литературала произведение сегъуна сабил ва илала автор пагьмучевси саял илала сагакьянчидешличибли багьес вирар. Царх1илли чех1ебаахъибси г1ямрула шали чебаахъес вирни, ил урх1мешуагарли гьалабирхьни писательла пагьмулизибад дигахъу.

Г1ях1мадхан Абу-Бакарла «Нешла бебк1а» бик1уси хабарлизиб Кьаракьурешла – Г1ярбук1ла шиличибад гьарахъли ах1и мерлабиубси, жявти замунтазиб бег1лара жагаси ши саби или буруси, гьанна гъят1кабиибси ши сипатбирули сай.
Рустамхъалани – ил шилизибти давлачебтала кьамли Г1исахъа Г1ялила хъалибарг гуж-зулмули мискинбиахъубли саби. Г1исахъа Г1яли хъалибарглис кьац1 баргес шилизивад дуравхъи сай.  Илала дурх1нала неш Рустамхъа Зазас кьадин миъдярг1ибти х1ерк1ла шиннизир палтурти ицули, зяг1иприкили сари.
Дурх1нала дудеш шилизи чарухъи мискин халкьлис Рустамхъалигъунти   давлачебтала х1укумат агарбарниличила г1ях1ла хабар лебхули сай. Хабарла авторли революцияла кьадри ахъбурцули сай. Илини сагакьянчиливан   урх1мешуагарли т1абиг1ятра сипатбирули сай. Илизиб саби литературала произведениела ва илала авторла пагьмучевдеш ва илала сагакьянчидеш дагьес вируси.



Лирикала журала произведениеби

Лирикала журала произведениеби сари: ода, гимн, далай, элегия, сонет, эпиграмма, деза, баллада, назму, поэма. 

ЛИРИКА – грецияла дев саби. Или ибси агиличил буч1уси - "исполняемое под лиру" ибси саби. Ил журала произведениебазиб сюжет х1ебирар. Илгъуна  произведениебазир имц1аливан авторла яра илала  лирический геройла урк1ила х1ялани чедаахъили дирар. 

ОДА – «песнь» грецияла дев саби, сабира  адамла чевях1дешлис багъишлабарибси. 

ГИМН – грецияла дев саби. Или ибси Ват1а чебях1дешлис багъишлабарибси далай ибси саби.      

ЭПИГРАММА – грецияла дев саби  – къант1си  сатирала
журала назму саби.   

ЭЛЕГИЯ – дард-шишимтачила, анц1кьиличила буруси назмула жура саби.   

СОНЕТ – ил 14 тугълизибад цалабикибси ва каргьнила ч1умати кьяйдурти лерси поэзияла произведение саби. 14 ибил даршдуслизиб х1ербирули калунти Италияла поэтуни Дантела, Петраркала сонетуни к1ел тахта яра куплет (катреннизирад) ва к1ел тахта х1ябал тугъла (тарцетлизирад) цаладикили дири.
 
ПОЭМА (грецияла дев саби) – халаси назмула журала  произведение саби, сунезирра сюжетла жураличил историяла яра г1ямрула анц1букьуни чедиахъуси. Поэмализир лирикалашалти х1яланира диэс дирар.   

БАЛЛАДА – сюжетла хьулчиличиб белшунси эпосла далуйтала ца жура саби. Илизибти бек1либиубти геройти ламартдешла, усалдешла х1иллуртачибли сегъуна биалра мусибатлизи биркур яра бубк1ар.

Басня – халаси ах1енси назмула журала произведение саби, сунезирра миц1ираг чедаахъили, адамтала хасиятуни гьаргдируси. Баснялизиб г1якьлу яра насих1ят бух1набуцили бирар.   
Урусла машгьурси басняби лук1ан Иван Андреевич Крыловла ва бахъал царх1илттала произведениеби руркъули, Дагъиста поэтунанира дахъал басняби делк1ун. Сулайбан Рабадановли «Ахъдеш дигуси ч1ич1ала», «Гапчи пушяг1» бик1ути басняби буч1антас гьаладихьиб.

Назму или бик1ар лирикала ва лиро-эпосла произведениела журалис, сабира ца белгиси манзилла литератураличи хасти лишанти х1ясибли белшунси. Назмулизир, г1ядатли биубли, г1ямрула сегъунти-биалра аги-кьяйдали алк1ахъути адамла урк1ила х1ялани чедаэс вирар. Назму къяяначи бурт1уси саби, чузибра ритм лебси.

Ритм – сегъуна-биалра агиличи каибти, макьамличил ирути бирк1антала хасдеш саби.

Рифма – назмула тугъала ахирлизир цаван зайдик1ути бирк1анти сари. Дарган мезла назмуртазиб рифма 2 ва тугъазиб имц1али багьарбулхъан.
Масала:

Дуц1румла каникултас
Вях1ид шилизи вак1иб,
Хала нешлис икьала
Барес ил алаввак1иб.

Дарган мезла назмурти имц1аливан 7 яра 11 бирк1айзирад цаладикили дирар. Масала:

1. Кай-су-си –бал-та-хъу-ли,     (7 бирк1ан)
Ха-ла -неш –рур-гъес-ри-иб.  (7 бирк1ан)
"Ба-ти!" –иб-си -х1ер-гъу-си  (7 бирк1ан)
Хъя-ша-чи –кьа-кьа-ра-к1иб:  (7 бирк1ан)

2. Ка-си-ли –са-гал -т1ас, // -«Сих1-ру-кья» -шейх-ли   (11 бирк1ан)
Ду-деш-ли –шля-па-ван // -че-би-иб хап-ли.   (11 бирк1ан)
Шай-т1а –кьа-п1а-ли-чи // -ме-шу-и-зур-ли,  (11 бирк1ан)
Су-нес -сай –пи-шя-хъиб // -хъя-ша -вахъ –шад-ли.  (11 бирк1ан)

Дирар 6, 8, 9 бирк1айзирад цаладикибтира.

«Шайт1а кьап1а» бик1уси назмула тугъи дуч1ух1ели, гьар урегал бирк1айс г1ергъи т1ама т1ашиуси саби. Илгъуна т1ашилзнилис пауза яра цезура (//) бик1ар.

Назмула жураби сари х1ябкубтира (авал тугъла тахтаби), дезнира (чис-биалра багъишладарибти далуйти), сонетунира (14 тугълизибад цалабикибси, таманси пикри бух1набуцибси назмула жура), элегиябира (марайси, пашманси урк1ила х1ял бух1набуцибси назмула жура).


Лирикала журала произведениеби жагадирахъути
г1яг1ниахълуми сари:

1. Олицитворение или бик1ар миц1ирси ах1енси сек1айчи, х1яйвантачи, т1абиг1ятличи адамтала лишанти (гъай дални, пикридик1ес бални)   хасдирнилис.  Олицитворение мурталра бузахъу халкьла хабуртазиб, баснябазиб. Олицитворение бузахъу поэтунанира. Р. Рашидовла   «Нушала шилизи буг1ярдеш бак1иб» бик1уси назмулизиб олицитворениелис мисалти  леер: буг1ярдешли гьуни агар мерличиб гуми бариб, буг1ярдешли х1ерк1 ахъиб, гьарзал ганзли буг1ярдеш унхъразибад гьайбиуб.

2. Метофора – мез жагадируси художественный г1яг1ниахъала саби. Ца    сек1а мяг1на, илала лишан царх1ил сек1айчи мешубарили бурнилис метофора бик1ар. метофорали диэс дирар жура-журала дугьби.
Масала: шанда урк1и,  чинила чарх.
Р. Рашидовла «Нушала шилизи буг1ярдеш бак1иб» бик1уси назмулизиб буг1ярдеш адамличи мешубарили саби. Ил адам кьяйда г1ясибиубли, ц1умбухъи, къапула бух1набулхъули саби, илини юргъан бях1ихъули саби.
Метофорали мез саркъибтили, жагатили детарахъути сари. 

3. Гипербола или бик1ар сак1ал яра анц1букь саби лебсиличиб дебали халали чебаахънилис. Произведениелизив чейахъуси адамла гьунар, илала урк1ила х1яланала ц1акьдеш чебаахъес багьандан гипербола бузахъуси саби. «Нарт Муртазаг1яли» бик1уси эпосла историяласи далайлизир ишдигъунти гиперболаби лер: «Тяп лямц1ла ургиван гьалакси гъабза», Варачанти кавхъун душманна х1ила» ва ц.
Гиперболаби имц1али дузахъу сих1рула хабуртазир, халкьла ч1иллайти-х1ябкубтазир.
 
Мешубуц (эпитет) - грецияла дев саби, сунезибра поэтли гьалабихьибси сек1а яра анц1букьла ца лишайчи уч1анна пикри бях1чиаахъес багьандан пайдалабируси. Ах1ерси неш. Арх1яйла чурми. Къаркъагъуна урши. Авадан авлахъ.

 Эпос – чила-биалра гъабзадешличила яра селичила-биалра гьаб-г1ергъили хабар буруси жура саби.   Халкьла мух1лила пагьмула произведениебазир, гьар-урла далуйтазир, дезаназир гъабзадеш    чедиахъули диалли, илдас эпосла произведениеби или дик1улра.   

Драмала журала произведениеби

Драмала журала произведениеби сари: трагедия, комедия, драма.

Жура ва жанр – мяг1нализир гъамти дугьби сари.

ДРАМА – грецияла дев саби. Или ибси баркьуди  "действие" ибси саби.  Илдигъунти  произведениеби  диалогла жураличил  сценаличир чедаахъес лук1ути сари. Драмализив  автор вагьарли х1ейрар. 
Драмала произведение саби, сунезирра жамиг1ятлара адамлара ургарти анц1букьлуми бег1лара ибкьси манзиллизир чедиахъуси, х1ятта адамла кьисмат барсбирахъути  шурт1ри  гьаладирхьуси.  Драмала жураби сари: трагикомедия яра мелодрама.
Масала. Р. Нуровла «Зулму» - драмала произведение саби.

ТРАГЕДИЯ – драмала журала произведение саби, сунезирра дебали ибкьти анц1букьлуми, адамтала хасиятуни мурхьли чедиахъуси. Трагедия   бек1либиубти бут1акьянчибала бебк1аличил таманбирули бирар.
Масала. В. Шекспирла «Ромео ва Джульетта».   

КОМЕДИЯ – драмала журала произведение саби, сунезирра адамла дукелц1идухъести масхарала анц1букьлуми чедиахъуси, адамла яра жамиг1ятла вайти къилликъуни дукелц1иличи дирхьуси.   

 ВОДЕВИЛЬ –   комедияла (масхарала) жура саби, сунезирра дахъал далуйти ва делхъани дируси яра чедиахъуси.   

 

Халкьла мух1лила пагьмуличила

12. Фольклор – ил англияла дев саби. Халкьла мух1лила пагьму ибси саби. Халкьла мух1лила пагьмулизи кадурхар:

1. Хабурти  (сказки) – илди лерти сари 3 журала:

а) волшебные – сих1рула «Урхьула урчи», «Зилп1ип1и» 

б) бытовые – бек1ахъудила «Маллла Насрединничила». 

в) о животных – миц1ирагличила «Бухъна житала тавба», «Г1ежара илала х1ябал гежбара».

2. Далуйти – а) гардла (колыбельные), б) дурх1нала (детские стишки-потешки), в) г1ядатла (обрядовые), г) бузерила (трудовые), гъ) гъабзадешличила (эпические), гь) ват1айчи, халкьличи, т1абиг1ятличи дигила (лирические).

3.   Багьира – халкьла мух1лила пагьмула къант1си ца жура саби. Баьираби – жявх1ейчирад цализирад цали дурули, халкьли саркъахъибти, зайдик1ескаибти, дурх1ни духутили халабаахъес багьандан пикри бях1чиаэсти сек1ултала яра анц1букьунала, илдала бег1лара хасти лишанти гьандушибти хъарбаркьунира сари.
Багьирабазиб багьес г1яг1ниси сек1ал бархьаначи бурули х1ебирар. Илала мерличир иличи мешути царх1илти диг1янати лишанти гьандуршу. Хасти лишанти гьандушибти сек1улти даргес багьандан, дурх1нала г1ях1ти багьудлуми ва пикриик1ес пагьму биэс г1яг1ниси саби.
 Багьирабанира, рух1ла давла сарливан, мез давлачердиру, жагадиру ва чеалк1уси наслулис бяркъ бедес кумекбиру. 
Масала.  ГьалабяхI бахъ гьуцIбикIан, гIелабяхI чархIебулхъан. Сари дахъдаралли, тIягIямагарти, сари агарлира, гIямалагарти.

 Жавабти:    Замана. Зе.

4. Буралаби.  Бурала – къант1си, чебетаахъили, халкьли буруси насих1ят саби. Буралабани нушала гьар барх1ила мез жагадиру, давлачердиру.
Буралаби – жяв замана ак1убли, наслубазирад наслубази дурули, нушачи даибти халкьла духути пикруми сари, илдани халкьла мурхьси г1якьлу, насих1ят бух1набурцу.  Буралабани, рух1ла давла сарливан, мез давлачердиру, жагадиру ва чеалк1уси наслулис бяркъ бедес кумекбиру.
Масала. 1. Низбачибад низ башар, занзиличибад занзи. 2. Варъала муридешли, мурч1алира ч1ямбиру. 3. Дунъя биц1иб масличиб т1ярхъи биц1ибси кьяйдала г1ях1си бирар.
 
5. Айтуби. Айту – халкьла мух1лила пагьмулизи кабурхуси ца жура саби,  даршани дусмазиб наслулизибад наслулизи бурули калунси. Ил Дагъиста фольклорлизиб назмула жураличилра къаршибиркули саби. 
Сих1рула хабуртазир лерил анц1букьуни пикридарибти диалли, айтулизир халкьла г1ямрулизир детаурти, машгьурси гъабзали дарибти анц1букьуначила бурули бирар.
«Къаркъала дурх1я» бик1уси айтулизир чедиахъули сари рях1муагар валк1а Тимурличил ХIV ибил даршдуслизив Дагъистайчи чевхъниличила, иличил кадикибти дявтачила. Илди дявтазир Дагъиста халкьли дак1ударибти гъабзадешличила. Дербентла ит шайчи маза дуки дикуси г1ях1гъабза бук1ун дурх1я душмайс мук1урх1ек1ниличила, ил уршиличила чеалк1ути наслубани се заманалра хъумартес асух1ебирниличила. 
Амма айтулизир цацах1ели сих1рула хабуртазирван адам вирхх1еэси анц1букьуни чедиахъули дирар. Илгъуна саби бук1ун дурх1я къаркъа ветаъниличила буруси анц1букь. Айтулизиб адам вирхх1еэси анц1букь чебиахъули бирар геройла образ ц1акьбарес багьандан.

5. Баллада – эпосла далуйтала ца жура саби. Илизибти бек1либиубти геройти ламартдешла, усалдешла х1иллуртачибли сегъуна биалра мусибатлизи биркур яра бубк1ар. Илдигъунти пашмандешла балладаби халкьла мух1лила пагьмулизир дахъал лерти сари. Илдигъунти балладаби   сари: «Султ1аг1ях1мад Ишт1аган», «Багьадурла Инжалуп», «Г1ялиханра Сурхайра».