Веселинка Стојковић
И Господ рече
Птице су полетеле и одлетеле,
могу само да гледам пут њинога одлета.
И све птице нису певачице.
Да јесу, небо би заглухнуло. Ко би кога онда чуо?
Ни сва неба нису у сунцу. Да јесу, земља би се спржила.
Шта би сунце онда са собом?
И Господ рече: У миру – с вама довека сам.
Сунце на небу, птица у ваздуху, травка на земљи,
вода и камен свуда. Може ли што једно без другога?
(Сусрети и памћења, из уводног дела)