Алекс Олейник. Хандра

Елена Насёк
С русского http://www.proza.ru/2011/09/26/175

 І у нас тапалі ў першым срэбры дрыготкіх лістоў,
 І у нас павуцінне прыліпла да шыбы уранку.
 Менавіта таксама не грэюць усмешкі сапраўдных сяброў
 І ужо не прагнаць па-асеннему злую маркоту.

 І ужо не уцяміць навошта дзьме вецер над морам
 І куды уцікаюць па сінему лёду аблокі...
 Проста хочацца спаць. І да рвоты напіцца спакою,
 Як казюлька уліпшы ў бурштына-каньячным напоі.

..........................................

 И у нас тополя в первой проседи листьев дрожащих,
 И у нас паутина прилипла к стеклу поутру.
 Точно также не греют улыбки друзей настоящих
 И уже не прогнать по-осеннему злую хандру.

 И уже не понять для чего дует ветер над морем
 И куда ускользают по синему льду облака...
 Просто хочется спать. И до рвоты напиться покоем,
 Как букашка увязнув в янтарном плену коньяка.