С русского http://www.proza.ru/2011/09/26/175
І у нас тапалі ў першым срэбры дрыготкіх лістоў,
І у нас павуцінне прыліпла да шыбы уранку.
Менавіта таксама не грэюць усмешкі сапраўдных сяброў
І ужо не прагнаць па-асеннему злую маркоту.
І ужо не уцяміць навошта дзьме вецер над морам
І куды уцікаюць па сінему лёду аблокі...
Проста хочацца спаць. І да рвоты напіцца спакою,
Як казюлька уліпшы ў бурштына-каньячным напоі.
..........................................
И у нас тополя в первой проседи листьев дрожащих,
И у нас паутина прилипла к стеклу поутру.
Точно также не греют улыбки друзей настоящих
И уже не прогнать по-осеннему злую хандру.
И уже не понять для чего дует ветер над морем
И куда ускользают по синему льду облака...
Просто хочется спать. И до рвоты напиться покоем,
Как букашка увязнув в янтарном плену коньяка.