ЁМБИ

Анвар Шукуров
          Сузбоши урнида.

   Юртимизга кириб келган кушалок байрамнинг бирга булишида хам катта хикмат бор. Ушбу байрамлар билан барча диндош биродарлар ва ватандошларни табриклаган холда, кулдан келган совга (ушбу кичкинагина эссе) билан сизларни муборакбод этаман.
  Шу билан бирга, барчангизга соглик саломатлик, хотиржамлик, эзгу ишларингизда муваффакиятлар тилайман.

   Ёмби нималигини хамма билади.Бу ердан казиб олинган кимматбахо тош билан биргаликда чикадиган жисмлар йигиндисидир.Бу асарча турли вокеалар асосида езилган булиб “У, жиян” асаримнинг таркибида эди. Аммо, бу парча юкоридаги асар мавзусидан бироз узок деган фикрда унга кирмаган эди.
    Уйлаб, уйлаб ушбу парча укувчиларда кизикиш уйготади, деган фикрга келдим, чунки бундаги баъзи вокеалар улуг ватан уруши даврида булиб утган ва бу вокеаларни уз кулогим билан эшитиб, уларни ёзиб куйишни ният килган эдим.
     Яна бир бор барчангизни кушалок байрам билан муборакбод этиб, тухфамни такдим этаман,
Самимият ила муаллиф.

                ХАММАСИ  НАЗОРАТ  ОСТИДА

    Энди жиян! Сен ватандан ташкарига чикиб кетмокдасан.Чегарадан утганингданок ёлгончи каллобларга, зуравон талончи ёки карокчиларга дуч булиб колсанг, сенинг чунтагингни худди узиникидай кавлаб, ундаги пулларингни шу хориждаги биринчи бирон иш топгунингга кадар “тишингни кавагига саклаб” куйган пулларингни биров олиб куйса, милицияга бораман десанг, сени биров тингламаса, чунки сен давлатлараро келишувга биноан эмас, яширинча йул билан кетаётган эдинг-ку, энди хозир интернетдаги маълумотлардан маълум булаётган уша талончининг узи милиция погонида ёки божхона ходими кийимида, уша давлатнинг вакили булса-чи ?
   Мана масалан, сен узга мамлакат кучасида шеригинг билан биргаликда кетаётгандинг, сени миллатчи, сочи тагидан олинган бир гурух усмирлар тухтатиб, рангинг бошкача булгани учун хам “э” йук, “бэ” йук савалаб кетишлари мумкин. Сабаб нима? Каерда кургансан бундай ахволни деб уларга насихат укима, сени улар тингламайдилар. Уларга “бундай килмаслик хакидаги насихат” ни хеч ким бермаган, берган булса хам жуда саёз тарбия берган ёки бирон-бир жиноий гурухлар шунаканги нотинчликни чикариб туришдан манфаатдор.
Энди карокчилар масаласида бу жуда кадимги касб эканлигини айтиб куяй. Шу уринда кадимги бир уламолардан бири хакидаги ривоятни айтиб утмокчи эдим.
   Накл килинишича, Гавсули Аъзам хазратлари ёшликларида отасиз колганларидан кейин, оналари у кишини Багдодга укишга жунатар экан, нимчаларига 40 та тилла тангани тикиб, “буни мухтож пайтингда ишлатасан” деб тайинлаб, карвонга кушиб жунатадилар.
Карвон йулда карокчилар томонидан таланади. Бир карокчи у кишининг олдидан утгунча, ниманг бор, деб сурайди. “Киркта тиллам бор” дейди усмир. Карокчи унинг устидан кулиб, бошкалар купрок нарсага эга булмасин деб асосий юклар жойланган жойга утиб кетади. Кейин карокчи таловдан кайтар экан, яна “нимам бор дединг?” деб кайта сурайди. Усмир яна шу гапни такрорлайди.

    Бу гапни эшитиб колган карокчилар сардори, “тилланг булса кани у” деб сурайди. –Мана, дейди усмир ва нимчасини титиб, ундан тиллаларни олиб курсатади.
    Тиллани курган карокчилар ках-ках уриб  кулишади.
-Эх, нодон бола, дейди унга рахми келган сардор. Тилланг бор экан уни яшириб куйсанг булмайдими?
-Кандок килиб яшираман, ахир менинг устимда доимо Кузатувчи Тирик Зот гувох булиб хамма нарсани куриб турган булса, бу ёлгон гапим учун киёматда унга нима деб жавоб бераман, дейди софдил усмир йигит.
Бу гапдан кейин, сардорнинг кузлари жикка ёш булиб, карокчиликни ташлаб юборган экан.
    Лекин, жиян! Мен сенга бу тажрибани хозир куллашни тавсия килолмайман. Чунки, хозирги карокчилар узидан бошка хеч кимга ишонмайди, бошликларидан эса вазифа нуктаи-назаридангина куркади, холос.Экспримент килишинг хам мумкин.Аллох мададкоринг булсин...

    Хозирги пайтдаги карокчиларга дуч келиб колсанг, уларнинг буйругини бажармасдан иложинг йук. Энди агар улар инсофли булса, рахм килиб пулларингни бир кисмини кайтариб берар, булмаса кайсидир бир кишлогига бориб, бир неча ой куллардай ишлашинг хам мумкин.

    Нимага мени бунча куркитаяпсиз? Ким сизга бундай хукук берди? Ишингизни килинг, деяпсан-а? Шошмай тур, нима иш килсанг, шундай булиб чикиш эхтимоли камаяши хакида гап бор. Балким, ишинг унданда енгилрок ечилар. Тинглаб тургинг-чи, бирон бир нажот йули куринар.
Шундай килиб, бегона юртда кучада колиб, корнинг оч, устинг юпун булса, кимга нола киласан? Уйда колган отангга ёки онангга бошингга тушган фалокат хакида узокдан туриб сим коксанг, уларнинг кандай ахволга солишингни биласанми, узи?

      Ёнингда сени тарафингни оладиган аканг йук. Дуст ва биродарларинг кучангда, махаллангда, кишлогингда, туман ёки  шахрингда колиб кетди. Бу бегона юртда эса сени хеч ким танимайди.
Майли чегарадан хам, божхонадан хам эсон – омон утиб олдинг дейлик. “Сени ишга жойлаштираман” сени чакирган кариндошинг, шеригинг айтган гапини бажаролмасачи? Ёки, сенинг паспортингни руйхатдан утказишим керак, деб олиб кетиб, шу билан кайтиб келмасачи?
Унинг урнига эса бошка бир киши келиб, “сенларни мен фалончи, шерикларингдан сотиб олдим, энди менинг айтганимни киласанлар” деб келиб колса нима дейсан?

        Менинг гапларимни хазил мазах сифатида кабул килаяпсан-а? Вахоланки, мен сенга интернет сахифаларида укиган, булиб утган, утаётган вокеаларни, телевидениедан курсатилаётган курсатувларни тахлил килганимдан сунг гапираяпман.

       “Энди менга ишлайсан”,-деган кишини уриб, ундан хужжатларимни тортиб оламан, деб мактанма. Бу масалада канчадан канча кишилар азият чекаётганини биламиз. Бундан ташкари, арзон ишчи кучи савдоси хозирги пайтда шунаканги катта пул топиш фаолияти булиб кетдики, унга  кизикувчилар хам жуда куп. Улар куролланган уюшган жиноий гурухлардан ташкил топиб, баъзи мамлакатларда давлат тузилмалари билан биргаликда хам харакат килишмокда.
   
       Шу пайтда, биласанми нима дейсан? Билмасанг, айтиб бераман, сен кузларингга нам олиб, назарингни узинг билмаган холда кукка тикасан ва  “Эй Оллохим узинг сакла!” - деб гапириб юборганингни билмай коласан. Бу гапни буванг, момонг, онанг ёки отангдан хам эшитгансан. Балким ушанда уларнинг устидан истехзоли кулгандирсан? Хозир эса узинг айтиб куйдинг!

       Энди жиян! бу гапга уялиб ётма. Бу гапни битта сен айтаётганинг йук. “Манаман”, деб дунёга кукрагини кераётган океан ортидаги бир мамлакатнинг каттаси хам, юртини сув туфони босганида, ахолиси уртасига чикиб олиб, мен “Худодан омонлик сураяпман”, деб тан олаётганини куриб, эшитиб турибмиз.
 
       Одамнинг табиати шунака яралган булса каерга борасан. Одамзод бошига бирон мусибат тушганида купинча бу ер ва осмонлардаги барча мавжудот (техника-мехникалар, ашула-пашула ва хоказоларнинг хаммаси шунинг ичида) ва махлукотларни яратган подшох - Оллохни эслайди. Шу илтожоли гапидан сунг, мабодо Оллох унга кумак бериб юборса, уша ношукр одам “бу нарсани уз билимим билан килдим” деб хам бояги гапини унутиб юбораверади. Инсон азалдан шунака калтафахм! Бу гапни унутма!
Бу гапни сафарга кетишдан олдин, бошига мусибат тушишидан хам олдин айтган, келган бало казоларга сабр килган, кули ишда булса хам дилида Оллохни унутмаган ва шу гапни доим гапириб юрган сеникига ухшаш, балким унданда аянчли холатларга тушган бир-икки киши хакидаги мисолни айтиб берай сенга булмаса.
 
      Саййид авлодидан булган касбилик рахматлик Сулаймонхон эшон бува урушга кетиб, немислар куршовида колгач, харбий кисми билан биргаликда асирга тушади. Кискаси, такдир такозоси билан уни Германияга жунатиб юборишади. У бир немис кишлогида, фермернинг кул остида, молларига караб юрадиган ишчи булиб, ётоги хам шу ерда булади.
      Такдирни карангки, фермернинг кизи уни севиб колади. Сулаймонхон бу кизга, “менинг диним бошка, юртимда хотиним, бола-чакам бор, сени севолмайман”, деб бир бало килиб тушунтиради. Афсуски, бу гаплардан сунг, эркакларнинг айтган гапининг тескарисини килишга доим одатланган аёл-немис кизи уни бадтар севиб колади.
Иккинчи томондан мухаббатга хайрихохлик юзага келмагач, маъшука киз Сулаймонхонга, “бу ердан кет булмаса”, - дейди.
“Кандай кетаман бутун кишлок сизларники булса, биров мени куйворадими?” деган саволга киз шундай дейди:
-Сен ярим тунда мана шу кишлокнинг асосий асфальт йулининг уртасидан юриб тугрига борсанг, икки чакиримдан кейин узларингникига етиб борасан, йулнинг уртасидан четга чикма, четга чиксанг, сени бизникилар отишади”.
Сулаймонхон немис киз айтганидек, ярим тунда йулнинг уртасидан юриб, советлар томонга утиб олади.
Лекин уни узимизнинг советлар “айгокчисан” деб бир неча муддат камаб куйишади. “Харбий кисм тулик куршовда колганидан кейин таслим булгани” аниклангач, уни озод килишиб, урушни давом эттириши кулига курол беришади.

   Кейинги вокеа мана бундай:
   Самарканд вилоятилик Турахон эшон бува эллик ёшга етганида, почтальон муриди, куз ёш килиб: - “Эшон бува сизни урушга чакиришаяпди” деганча, шум хабар келтиргани учун эшонини ранжитаётганидан хафа булганча чакирув когозини тутказади.
    Бу гапга эшон бува аксинча, хурсанд булиб, “Э Оллохим узингга шукр, хукумат хам бизни сураркан” деб, апил тапил кийиниб харбий комиссиариатга чопкиллайди.
Уларни харбийга чакирилувчилар сифатида руйхат олишади. Лекин, харбий кийим беришмайди ва саккиз вагондан иборат узбекистонликларни ортган поезд эшелони гарбга фронтга эмас, шаркка Олтой улкасига келиб колади. Бу ерда мамлакат марказидан кучирилган трактор заводини тиклаш керак эди.

    Шундай килиб, Олтой трактор заводининг курилиши бошланади. Харбий аскар курувчилар кахратон кишда ертулада яшаб кун кечиришади. Кийинчиликларга чидай олмаган кишиларнинг улиги худди утин калангандек тахланиб, бахоргача сакланган экан. Бахорда эса, тобут ёпиладиган даражада ер кавланиб, маййитлар куйилар экан.

     Кунлардан бир куни юртдан келган хатда у кишининг акалари бевакт вафот этганлиги кайд этилганди. Эшон бува акалари рухига узимизнинг кадриятларимизга асосан Куръон китобини укиб, хатм  килмокчи булиб, ахоли яшайдиган кишлокка борадилар.

      У ерда бир татар онахондан Куръон сурайдилар. Онахон Куръонни бериб, уйга таклиф килганларида эшон бува эркаги йук уйга кирмасдан, кумирхонага кириб чирок ёругида хатм кила бошлайдилар. Шу пайт кампирнинг эркак бир кариндоши мехмонга келиб колади ва кампирдан “кумирхонада нега чирок ёнаётганлигини” сурайди. Жавобни эшитгач, у эшонбувани уйга таклиф килиб, Куръон кумирхонада укилмаслигини айтиб, уйга олиб киради. Кейин суриштиришса, кампирнинг жияни булиб чиккан бу киши, Эшон буванинг трактор заводидаги рахбарларидан бири экан. Кискаси, бундан буёгига эшон буванинг хизмати умуман кийинчиликсиз кечганлиги сенга маълум булган булса керак.

      Алихонтура Согуний бобонинг  “Туркистон кайгуси” номли китобларида хам шунга ухшаш холат тасвирланган. Бир неча кишини кизил аскарлар бир ертулали уйга камаб куйишади. Рамазон ойи булгани учун камокдагилардан бир неча киши рузадор буладилар. Махбуслар хар куни навбатма навбат ертулани супуриб сидиришган, Алихонтуранинг мехрини эса бир киргиз чол узига тортади. Бу чолнинг жозибаси шу эдики, у вакти вакти билан “Субхоним” деб Оллохга мурожаат килиб куяркин.
Кунларнинг бирида, Алихонтура чолнинг кузлари намга тулиб, “Субхоним, мени унутдинг-а” деб нола килиб тургани гувохи булади. Бу холатдан донг котиб турганида эшик очилиб, сокчи кириб келади. Шунда Алихонтура “чолнинг ноласи Яратганга етиб борди” деб, уйлайди ва хакикатда сокчи чолни озод килгани келгани маълум булади.

     Исмларда бир синоат яшринганми, дейман. Мана сенга исмлар билан боглик иккита булиб утган вокеани айтиб бермокчиман.
Биринчиси йигирманчи йилларда Гузор билан хозирги Дехконобод тумани уртасидаги йулда содир булган. Маълумки, Собик Иттифок хукумати совет давлатининг сиёсатини Узбекистонда юргазиш учун уларга кариндош булган Россияда яшовчи татарларнинг салохиятидан фойдаланган.
Кизил аскар кийимидаги юзлари урисга ухшаш йул курувчи от аравада келаётганида, уни уша пайтда донги кетган Иброхимбек бир неча отлик билан биргаликда ушлаб олишади.
Иброхимбек, от арава ва унинг кулга тушган хайдовчисини куздан кечириб, “узини отиб ташланглар-да, отни олинглар”, деб буйрук беради.
Шунда бояги кизил аскар:
-Рухсат этинг Бек, икки ракаат намоз укиб олай,- дейди.
Бу гапдан хамма хайрон колади, Бек эса бояги кизил аскарга караб
-Исминг нима? – деб сурайди.
-Юсуф, жавоб беради кизил аскар.
-Нугаймисан?
-Алхамдулиллах, мусулмонман, дейди хозиржавоб кизил аскар ва жони омонда колади. Юсуф бобо рахматликнинг неваралари хозир хам Гузорда яшашади.

    Иккинчи вокеа, Афгонистонда бундан йигирма-уттиз йиллар олдин содир булган, жангдан кейин асирга тушган совет аскарларини жангарилар отиб ташламокчи буладилар, шунда бир аскардан “исминг нима?” деб, сурашади. Унинг исми “Абдурахим” эканлигини эшитган жангарилар,  совет аскарини отишга куллари бормайди.

    Совет даври мафкурасини узбек халки кабул килдими, деб мендан сурашса. Мен бу мафкура халкнинг асосий катламига кириб боролмади, деб жавоб берган булардим.

     Нега дейсанми? Бунинг сабаби жуда оддий. Масалан сен, биздаги кишиларнинг ота-боболарининг исмларига бир эътибор бергина:
Рахмонов, Рахимов,  Маликов, Куддусов, Саломов, Муминов, Азизов, Жабборов, Холиков, Бориев,  Гаффоров, Каххоров, Ваххобов, Раззоков, Фаттохов, Алиймов, Боситов, Хофизов, Самиев, Адилов,  Латифов, Халиймов, Азиймов, Гафуров, Шакуров, Алиев, Кабиров, Хафизов, Жалилов, Каримов, Восиев, Хакимов, Вадудов, Мажидов, Боисов, Хаккулов, Вакилов, Валиев, Хамидов, Мухсиев, Муххиддинов, Абдулхайов, Каюмов, Вожидов, Можидов, Вохидов, Ахадов, Сомадов, Кодиров, Аввалов, Зохиров, Ботинов, Волиев, Рауфов, Жалолов, Икромов, Жомиев, Ганиев, Нофиев, Нуров, Бокиев, Ворисов, Рашидов, Сабуров;
Тилинг хам кулогинг хам бу исм шарифларга урганиб кетган. Узидан узи куйилмаган бу исмлар. Юорида тилга олган исмларнинг барчаси бу еру заминни, етти кават осмонни яратиб уни хар доим уз измида бошкариб турувчи Оллохнинг гузал исмларидир. Бу исмларни куйиш эса мусулмонларнинг мукаддас китоби Куръони Каримни очиш йули оркали амалга оширилган.

    Яна бошка диний исмлар хам бор. Иброхим, Исмоил, Юсуф, Мусо, Исо, Исок, Довуд, Закариё (Зикир деб куп ишлатилган), Мухаммад, Ахмад, Мансур – булар барчаси пайгамбарлар исмлари. Бундан ташкари динимизда жуда катта хизмат килган сахобаларнинг, ансорларнинг хам исмлари жуда куп.

    Энди яна бир кичкинагина холатга эътиборингни тортмокчиман. Етмишинчи йилларда, совет атеистик (худосизлик) давлати даврида хам Парвардигор Совет Иттифоки таркибидаги мусулмон Республикаларини кандай бошкарганига эътибор бер:
Хайдар Алиев – Озарбойжон, Жаббор Расулов - Тожикистон, Мухаммадназар Гофуров –Туркманистон, Шароф Рашидов – Узбекистон, Динмухаммад Алиевич Кунаев – Козогистон, Турдиохун Усубалиев (Юсуф Алиев) – Киргизистон.
Утган 1400 йил давомида бир канча подшолар, хонлар, амирлар, сиёсатчилар, олимлар, ёзувчи, шоирлар Оллох хакида турли (ёлгон яшиклари хам бор) сифатларни айтиб утдилар. Халк хам купинча шуларнинг гапига ишониб колди. Бундан ташкари мачитдаги баъзи муллалар, черковлардаги поплар, синагогалардаги раввинлар, бутпарастлар, оддий одамлар хам Оллох хакида уз фикрларини баён этиб кетдилар. Хар бир ишнинг якуни Оллохнинг узига боради. Бизнинг максадимиз уларнинг фикрларини тафтиш килиш эмас.Хамма хам у ёкда уз килмишига яраша жавоб беради. Сенга Оллох хакида гапирганда Куръонда туширилган,  динимизда кабул килинган, Оллохнинг сифатларини билдирувчи исмларини бир тафаккур килиб курсанг, куп нарсага ойдинлик киритардинг, деб уйлайман.
Бу масалада чукурлашмаганимнинг яна бир боиси, хазрати Умар, Куръондан мураккаб саволларни уйлаб, бировларни кийнайдиган одамларни жазолаганликлари ёдимга тушиб, сенга хам аклинг кутарадиган даражада осонрок илм манбаини курсатмокчи булганимдир, жиян!
Шундай килиб, Оллохнинг килган, килаётган, киладиган  хатти – харакатларини курсатувчи 99 исми бор. Кимки бу исмларни ёд олса, жаннатга тушиши хакида хадис борлигини эслатиб куяй, жиян! Мана улар кандай сифатларни англатади:
1.  Alloh – Tangri, Ma’budi bar haq.
2.  ar-Rahmon – o‘ta mehribon.
3.  ar-Rahim – juda rahmli.
4.  al-Malik – podshoh.
5.  al-Quddus – nuqsonlardan xoli.   
6.  as-Salom – ofat va balolardan salomat.
7.  al-Mu’min – amonli va omon beruvchi.
8.  al-Muhaymin – egallab, qoplab oluvchi.
9.   al-Aziz – izzat va qudrat sohibi.
10. al-Jabbor – bandalari ishini isloh etuvchi.
11. al-Mutakabbir – kattalik yarashuvchi zot.
12. al-Xoliq – yaratuvchi, vujudga keltiruvchi.
13. al-Bori’ – yaratuvchi.
14. al-Musavvir – maxluqot va mavjudotlarga surat va shakl beruvchi.
15. al-Faffor – bandalarning aybu nuqsonlari va gunohu ma’siyatlarini fosh qilmay yopib turuvchi, kechiruvchi.
16. al-Qahhor – barchani bo‘ysundiruvchi, g‘olib.
17. al-Vahhob – o‘z ne’matlarini tekin ato etuvchi.
18. ar-Razzoq – barcha tirik mavjudot rizqini yetkazib beruvchi.
19. al-Fattoh – kushoyish beruvchi, rahmat xazinalarini ochuvchi.
20. al-Alim – biluvchi, dono, ilm sohibi.
21. al-Qobiz – kimlarningdir rizqini qiyuvchi, ruhlarni qabz etuvchi (oluvchi).
22. al-Bosit – kimlargadir keng rizq beruvchi, ruh baxsh etuvchi.
23. al-Hofiz – kofirlar martabasini tushiruvchi.
24. ar-Rofi’ – mo‘minlar martabasini ko‘taruvchi.
25. al-Muizz – kimlarnidir aziz, qadrli etuvchi.
26. al-Muzill – kimlarnidir xoru zalil qiluvchi.
27. as-Sami’ – maxfiy va oshkora gap va sharpalarni, hatto dildan o‘tganini ham eshituvchi.
28. al-Basir – hamma maxfiy va oshkora narsalarni ko‘ruvchi.
29. al-Hakam – qat’iy hukm etuvchi.
30. al-Adl – o‘ta adolatli.
31. al-Latif – bandalariga sezdirmay o‘z lutfu ehsonini yetkazib beruvchi.
32. al-Xabir – hamma maxfiy va oshkora ishlardan xabardor.
33. al-Halim – jazolashga shoshmaydigan, yumshoqlik b-n yaxshilik qilib turuvchi.               
34. al-Azim – ulug‘, buyuk, katta.    
35. al-Fafur – gunohlarni yashirib, jazo bermay turuvchi.
36. ash-Shakur – oz ishga ko‘p mukofot beruvchi.
37. al-Aliy – ulug‘ martabali, buyuk.
38. al-Kabir – katta, har jihatdan yuqori.
39. al-Hafiz – saqlaguvchi (o‘z panohida).
40. al-Muqit – moddiy va ma’naviy oziq beruvchi.
41. al-Hasib – har bir ishga o‘zi kifoya qiluvchi.
42. al-Jalil – barcha sifatlari mukammal, ulug‘ zot.
43. al-Karim – karamli, sahovatli, kechirimli.
44. ar-Raqib – hamma narsani kuzatib, nazorat ostiga olib turuvchi.
45. al-Mujib – duolarni qabul etuvchi.               
46. al-Vosi’ – mulki, rahmati va qudrati keng zot.
47. al-Hakim – hikmat sohibi. Daqiq va nozik ilmlarni biluvchi.
48. al-Vadud – do‘st, xayrixoh, mahbub.
49. al-Majid – ne’mati va ehsoni bepoyon.
50. al-Bois – payg‘ambarlar yuboruvchi, o‘lgandan keyin qayta tiriltiruvchi.
51. ash-Shahid – hamma narsani bilib, ko‘rib turuvchi, guvoh.
52. al-Haq – haqiqatan mavjud zot.
53. al-Vakil – hamma ishlarni o‘z zimmasiga, kafolatiga oluvchi.
54. al-Qaviy – haqiqiy quvvat va qudrat egasi.
55. al-Matin – quvvatli, matonatli.
56. al-Valiy – do‘stlariga do‘st, madadkor.
57. al-Hamid – hamdu sanoga, maqtovga loyiq zot.
58. al-Muhsiy – barcha maxluqot va mavjudotlarning hisob-kitobini yaxshi biluvchi.
59. al-Mubdi’ – yo‘qdan bor qiluvchi, yaratuvchi.
60. al-Muid – hayotdan o‘limga, o‘limdan yana hayotga qaytaruvchi.
61. al-Muhyiy – tiriltiruvchi.         
62. al-Mumit – o‘ldiruvchi.
63. al-Hay – tirik.
64. al-Qayyum – o‘z-o‘zidan turuvchi, boshqalarni turg‘izuvchi.
65. al-Vojid – xohlagan narsasini topuvchi.
66. al-Mojid – karamli va sharafli zot.
67. al-Vohid – yagona, bir (xudo-bir).   
68. as-Samad – hojatbaror.   
69. al-Qodir – qudratli.
70. al-Muqtadir – qudratli, qodir.
71. al-Muqaddim – o‘ziga yaqin qiluvchi.
72. al-Muaxxir – o‘zidan uzoq etuvchi.
73. al-Avval – hamma narsadan avval, boshlanishi chegarasiz.
74. al-Oxir – hamma narsadan boqiy, oxiri cheksiz.      
75. az-Zohir – borligi hamma tomonlama bayon bo‘lmish zot.
76. al-Botin – o‘zi mavjud, lekin sezgi vositalarimizdan maxfiy zot.
77. al-Voliy – barcha ishlarni tasarruf etuvchi hokim.
78. al-Mutaol – ulug‘, oliy martabali.
79. al-Barr – yaxshilik va ehson sohibi.
80. at-Tavvob – tavbalarni qabul etuvchi.
81. al-Muntaqim – gunohkor bandalaridan o‘ch oluvchi, jazolovchi.
82. al-Afuv – gunohlarni afv etuvchi.
83. ar-Rauf – o‘ta mehribon, rahmati keng.
84. Molikul-mulk – mulk, saltanat, hukm sohibi.
85. Zul-jaloli val-ikrom – sharaf va karam egasi.
86. al-Muqsit – adolatli, odil.
87. al-Jomi’ – to‘plovchi, qiyomat kuni xaloyiqni mahshargohga jam etuvchi.
88. al-Faniy – boy, ehtiyojsiz.
89. al-Mug‘niy – boy etuvchi, kifoya qiluvchi.
90. al-Moni’ – do‘stlarini himoya etuvchi,  noloyiqlarga o‘z ne’matlarini man etuvchi.
91. az-Zorr – xohlagan bandalariga ofat, zarar va musibat yetkazuvchi.
92. an-Nofi’ – xohlagan bandalariga manfaat va foyda yetkazuvchi.
93. an-Nur – o‘z-o‘zidan borligi ayon va borliqni ham ayon etuvchi.
94. al-Hodiy – yo‘l ko‘rsatuvchi, hidoyatga soluvchi.
95. al-Badi’ – yaratuvchi (ixtiro ila)
96. al-Boqiy – doimiy, abadiy mavjud.
97. al-Voris – borliqni meros qilib oluvchi.
98. ar-Rashid – barcha ish va tadbirlari to‘g‘ri chiquvchi.
 99. as-Sabur – gunohkor-isyonkorlarga jazo berishga shoshilmaydigan zot (“Islom ensiklopediya” Toshkent-2004, “O‘zbekiston milliy ensiklopediyasi” Davlat ilmiy nashriyoti 23-25-betlar).